Biblijsko objašnjenje
Реч „тип” описује образац који се касније испуњава или проширује; она не значи да је ранији догађај био измишљена алегорија. Излазак је стварно избављење Израила, али пророци касније користе мотив новог изласка, а Нови завет говори о спасењу кроз Христа. Овде се види како типологија повезује стварне догађаје са каснијим испуњењем у Христу.
Адам је представљен као образац онога који долази, а Павле упоређује његов утицај са Христовим делом (Римљанима 5:14-19). Слично, Јеврејима 8–10 чита светилиште и жртве као сенке које налазе испуњење у Христовом посредовању. У оба случаја веза се заснива на библијском сведочанству. То је важно јер типологија повезује стварне догађаје са каснијим испуњењем у Христу.
Типолошко читање треба да избегне произвољност. Није сваки детаљ старозаветне приче тајна шифра за неки новозаветни догађај. Прво разумемо шта је одломак значио у својој историји, а затим проверавамо да ли каснији библијски писац успоставља везу. Шири контекст показује како типологија повезује стварне догађаје са каснијим испуњењем у Христу.
За читаоца овај приступ показује јединство Божјег спасоносног дела без брисања различитих времена и људи. Он помаже да се Христос види у широј причи Писма, а да се истовремено поштују првобитни глас, обећање и искуство Израила. За данашњег читаоца важно је да типологија повезује стварне догађаје са каснијим испуњењем у Христу.
Ukratko
Типологија препознаје библијске обрасце који се испуњавају у Христу. Одговорно читање чува изворни контекст и избегава произвољне алегорије. Овај одговор повезује типологија повезује стварне догађаје са каснијим испуњењем у Христу са пажљивим читањем Писма.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.