Biblijsko objašnjenje
Druga zapovest zabranjuje pravljenje lika radi klanjanja i služenja (2. Mojsijeva 20:4-6). Izrail je pozvan da se ne oslanja na vidljivu predstavu kao na božanstvo, jer je Gospod neponovljiv i ne može biti kontrolisan ljudskim predmetom. Proroci ismevaju idole koje ljudi sami prave (Isaija 44:9-20).
Pismo, međutim, opisuje i slike koje je Bog zapovedio u svetilištu, poput heruvima na kovčegu i tkanina (2. Mojsijeva 25:18-22; 26:1). To pokazuje da nije svaka vizuelna umetnost sama po sebi zabranjena. Ključno pitanje je da li se predmet obožava ili mu se pripisuje moć.
Hrišćanske tradicije različito primenjuju ove tekstove na ikone, a neki ih koriste kao podsetnik ili nastavno sredstvo, dok drugi izbegavaju religiozne slike radi zaštite od idolopoklonstva. U svakom slučaju, nijedan predmet ne sme zameniti Boga, Hristovo posredovanje ili živu veru. Širi kontekst pokazuje kako zabrana idola usmerena je na obožavanje, a ne nužno na svaku sliku.
Korisno je ispitati kako se slikom postupa: da li je ona umetnost ili joj se upućuju molitve kao da sama čuje i deluje? Da li podstiče poznanje Hrista ili sujeverni strah? Savest treba vaspitavati Pismom i uvažavanjem vernika koji iskreno zaključuju drugačije. Za današnjeg čitaoca važno je da zabrana idola usmerena je na obožavanje, a ne nužno na svaku sliku.
Ukratko
Zapovest osuđuje idolopoklonstvo, a ne automatski svaku umetnost. Hrišćani se razlikuju o ikonama, ali se slika ne obožava kao Bog. Ovaj odgovor povezuje zabrana idola usmerena je na obožavanje, a ne nužno na svaku sliku sa pažljivim čitanjem Pisma.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.