Biblijsko objašnjenje
Reč „tip” opisuje obrazac koji se kasnije ispunjava ili proširuje; ona ne znači da je raniji događaj bio izmišljena alegorija. Izlazak je stvarno izbavljenje Izraila, ali proroci kasnije koriste motiv novog izlaska, a Novi zavet govori o spasenju kroz Hrista. Ovde se vidi kako tipologija povezuje stvarne događaje sa kasnijim ispunjenjem u Hristu.
Adam je predstavljen kao obrazac onoga koji dolazi, a Pavle upoređuje njegov uticaj sa Hristovim delom (Rimljanima 5:14-19). Slično, Jevrejima 8–10 čita svetilište i žrtve kao senke koje nalaze ispunjenje u Hristovom posredovanju. U oba slučaja veza se zasniva na biblijskom svedočanstvu. To je važno jer tipologija povezuje stvarne događaje sa kasnijim ispunjenjem u Hristu.
Tipološko čitanje treba da izbegne proizvoljnost. Nije svaki detalj starozavetne priče tajna šifra za neki novozavetni događaj. Prvo razumemo šta je odlomak značio u svojoj istoriji, a zatim proveravamo da li kasniji biblijski pisac uspostavlja vezu. Širi kontekst pokazuje kako tipologija povezuje stvarne događaje sa kasnijim ispunjenjem u Hristu.
Za čitaoca ovaj pristup pokazuje jedinstvo Božjeg spasonosnog dela bez brisanja različitih vremena i ljudi. On pomaže da se Hristos vidi u široj priči Pisma, a da se istovremeno poštuju prvobitni glas, obećanje i iskustvo Izraila. Za današnjeg čitaoca važno je da tipologija povezuje stvarne događaje sa kasnijim ispunjenjem u Hristu.
Ukratko
Tipologija prepoznaje biblijske obrasce koji se ispunjavaju u Hristu. Odgovorno čitanje čuva izvorni kontekst i izbegava proizvoljne alegorije. Ovaj odgovor povezuje tipologija povezuje stvarne događaje sa kasnijim ispunjenjem u Hristu sa pažljivim čitanjem Pisma.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.