Alkohol oštećuje svaku ćeliju koju dodirne. On se meša sa ćelijskim enzimima, i klasifikovan je kao otrov od strane lekara i farmakologa. Uzimati alkohol je isto toliko razumno koliko i uzimati bilo koji drugi otrov poput arsenika, cijanida ili strihinina. Iako je konzumiranje alkohola uobičajena praksa, mi bismo trebali da navikavamo sebe da se osećamo nelagodno ili čak da budemo šokirani kada neko pije. Trebalo bi da nam to izgleda čudno. Budući da je zdravlje svakoga posao svakog drugog, za Lekare, itd., svako od nas ima i lični i finansijski interes kada je u pitanju zdravlje drugih.
Alkohol prouzrokuje smanjenje mišićne koordinacije. U takmičarskim sportovima, alkohol je poznat po značajnom uticaju na performanse atlete. I naravno, svako je mnogo manje sposoban u upravljanju motornim vozilom, čak i dan nakon uzimanja alkohola. Jedna od manje poznatih negativnih posledica konzumiranja alkohola je ta da on dovodi do medjusobnog vezivanja crvenih krvnih ćelija koje mogu da blokiraju tanke krvne kapilare, što dovodi do smanjenja dotoka krvi u mozak i mišiće i smanjenja mišićne koordinacije, mentalne aktivnosti i sposobnosti rasudjivanja.
Budući da alkohol direktno oštećuje moždane ćelije, kod onih koji ga konzumiraju je umanjena sposobnost učenja. Oštećene moždane ćelije nisu sposobne da formiraju proteinski materijal potreban da formiranje tzv. „memorijskih partikula.” Memorija je dalje smanjena zbog toga što alkohol remeti vreme sna. Tokom sanjanja se taj materijal skladišti u memoriji. Alkohol takodje oštećuje i nerve, čineći ih manje sposobnima da odgovore na nadražaje. Svaki patolog zna da kada otvori kranium osobe koja je hrolični alkoholičar, on mora biti spreman da iskoraču u stranu kako ne bi bio poprskan velikom količinom tečnosti koja je zamenila supstancu mozga koja je izgubljena zbog štete nanete alkoholom. Procenjeno je da svaki put kada se neko napije izgubi oko 10,000 moždanih ćelija. Budući da imamo mnogo milijardi moždanih ćelija, mnogo godina konzumiranja alkohola može da prodje pre nego što gubitak bude očigledan, ali eventualno će doći do dovoljnog gubitka da umanjena količina moždanog tkiva može da se primeti čak i golim okom – što je značajan gubitak.
Najozbiljniji negativan uticaj alkohola je na nerodjeno dete. Čak i male količine redovnog konzumiranja alkohola mogu da dovedu do primetnih nedostataka kod deteta. Razvoj mozga je ozbiljno umanjen; kao i razvoj mnogih drugih tkiva, a i razvoj kostiju lica, očiju, zuba, i kože. Odeljenje za praćenje uticaja alkohola u S.A.D. razmatra zahtev da se na svaku flašu alkoholnog pića postave nalepnice koji će objašnjavati njegov uticaj u vreme trudnoće.
Konzumiranje alkohola prouzrokuje povećanje šansi da čovek oboli od svih poznatih bolesti sistema za varenje, od esophagitisa, gastritisa i peptičnih čireva do oboljenja debelog creva i raka rektuma. Dolazi do povećanja šansi za otkazivanje jetre, čak i ako se radi o jednom piću, onako „u društvu.” Ne samo da dolazi do povećanja šansi za oboljevanjem od ciroze, što je klasični poslednji stepen oštećenja jetre alkoholom, nego mnoge od uobičajenih funkcija jetre su umanjene, poput zgrušavanja krvi, proizvodnjom antitela, i pripremom sirovih produkata za formiranje različitih neophodnih hormona i hemikalija potrebnih telu.
Srce je naročito oštećeno konzumiranjem alkohola. „Pivopijsko srce” je uobičajeni termin medju lekarima. Sofisticirani testovi mogu da pokažu definitivne znakove otećenja srčanog mišića samo nakon konzumiranja 3 dl viskija jačine 90 gradi. Mit da je socijalno konzumiranje malih količina alkohola bezopasno je već odavno odbačen. Mnoga tkiva su navedena kao ona koja bivaju oštećena konzumiranjem alkohola. Ne samo da je oštežen srčani mišić, nego i mišići kostura. Mišićna snaga se postepeno smanjuje medju onima koji konzumiraju alkohol. Čak i težina kostiju se smanjuje naviiom konzumiranja alkohola. Na rentgenskom snimku, alkoholičar može da izgleda deceniju ili čak dve stariji od njegovih stvarnih godina, zbog gubitka gustine kostiju. Pankreas je takodje naročito oštećen, što čini diabetes, reaktivnu hipoglikemiju, pankreatitis i druge bolesti pankreasa uobičajenijim kod konzumenata alkohola. Pankreatitis se retko pojavljuje osim kod onih koji piju.
Dugo se mislilo da alkohol povećava libido i seksualne moći. Taj mit je verovatno nastao zbog efekata koje alkohol ima na rasudjivanje i inhibiciju (kočenje). Odavno je prepoznato da hronično konzumiranje alkohola predstavlja glavni uzrok impotencije i umanjenja libida. Kao lekar i savetnik, ja preporučujem totalnu abstinenciju od alkohola. Kako može bilo koja osoba ikada da preporuči uzimanje otrova.