Godine 1947. jedan mladi pastir po imenu Mohamed ed Dib krenuo je kroz litice Judejske pustinje tražeći kozu koja je odlutala iz njegovog stada. Dok se penjao po stenovitom terenu u potrazi za kozom, naišao je na jednu pećinu. Želeći da sazna koliko je pećina duboka, bacio je jedan mali kamen, očekujući da će udariti o dno, ali umesto toga, čuo je zvuk grnčarije koja se lomila.
Ovaj mladi pastir slučajno je otkrio najveće biblijsko arheološko nalazište. Kasnije istraživanje pećine, početkom 1950-ih godina, otkrilo je drevne svitke koji su čuvani u glinenim posudama u ukupno jedanaest pećina. Ovi dokumenti, nazvani Svici s Mrtvog mora, najstariji su biblijski tekst koji je ikada pronađen, a svaki od njih stariji je od 2.000 godina.
Svici s Mrtvog mora i Danilo
Stručnjaci su kasnije preveli Svitke s Mrtvog mora i otkrili da sadrže svaku knjigu Starog zaveta, osim Knjige o Jestiri, kao i neke druge tekstove, uključujući komentare o biblijskim knjigama. Svici koji su sadržavali Knjigu proroka Danila doveli su do značajnih novih saznanja.
Datum Knjige proroka Danila. Prema Bibliji, Danilo je živeo u drevnom Vavilonu nakon uništenja Jerusalima 586. godine pre nove ere, pa sve do svoje smrti u Persijskom carstvu. Primio je nekoliko proročkih vizija koje su predskazivale buduće događaje u svetu. Savremeni skeptici odbacuju mogućnost bilo kakvog čudesnog predviđanja budućnosti i pokušavaju da Danilovu knjigu smeste u drugi vek pre Hrista, nakon što su se mnoga od Danilovih predskazanja ostvarila. U njihovim mislima Danilo više ne predskazuje budućnost, već jednostavno prepričava ono što se dogodilo u prošlosti. Otkriće Svitaka s Mrtvog mora baca novu svetlost na ovakvo datiranje. Evo na koji način: osam primeraka Knjige proroka Danila istraživači su smestili u kraj drugog veka pre nove ere. Međutim, Frenk Mur Kros s Univerziteta Harvard i Judžin Ulrih s Univerziteta Notr Dam tvrde da datumi i broj kopija koje se nalaze u upotrebi dokazuju da se u to vreme Knjiga proroka Danila već smatrala delom Svetog Pisma. Ovo pruža snažne dokaze za to da Danilovi spisi datiraju iz mnogo ranijeg perioda jer je proces priznavanja od strane zajednice već trebalo da se dogodio. Čak i da je Danilo pisao u drugom veku pre nove ere, kao što skeptici tvrde, njegova precizna predviđanja i dalje u velikoj meri prevazilaze to doba.
Tekstualna tačnost Knjige proroka Danila. Pre objavljivanja Svitaka s Mrtvog mora, mnogi izučavaoci tvrdili su da su se biblijske knjige, kao što je Danilova knjiga, menjale tokom vremena. Reči, izrazi i pojedine sekcije navodno su menjani ili dodavani. Pre pronalaska Svitaka s Mrtvog mora, najraniji primerci Svetog Pisma poticali su iz 10. i 11. veka nove ere. Trajao je vrlo dug period ― otprilike 1500 godina ― između Danilovog vremena i srednjeg veka u Evropi. Nova publikacija Knjige proroka Danila od strane onih koji su istraživali Svitke s Mrtvog mora pružila je nove tekstove, hiljadu godina starije od prethodnih rukopisa s kojima su upoređivana Danilova proročanstva. Svici su otkrili delove o svim poglavljima Knjige proroka Danila izuzev dvanaestog. Ova poglavlja pokazuju značajnu sličnost s drugim rukopisima: 1) nema značajnih promena ni dodataka; 2) prelaz s aramejskog na jevrejski i obrnuto događa se tačno na istim mestima i 3) osam različitih kopija slaže se veoma precizno s tekstovima iz 10. i 11. veka na kojima su zasnovani naši savremeni prevodi. To je ogromno otkriće koje daje veliki kredibilitet ispravnosti i datiranju Knjige proroka Danila.
Mesta, ljudi i događaji potvrđeni u Knjizi proroka Danila
Danilovi izveštaji i proročanstva postavljaju knjigu unutar tri vojne kampanje vavilonskog cara Navuhodonosora protiv Jude. Vavilonska vojska zarobila je Danila i njegove prijatelje 605. godine pre nove ere (Danilo 1). Godine 597. pre nove ere oni odvode proroka Jezekilja zajedno sa 10.000 drugih zarobljenika (2. Carevima 24,14), a ostavljaju proroka Jeremiju da pruža nadu za najsiromašnije koji su ostali u Jerusalimu. Konačno, godine 586. pre nove ere, Navuhodonosor uništava Jerusalim i hram, odvodeći mnoge njegove stanovnike u Vavilon (2. Carevima 25,1―21). Sledećih šest tačaka pokazuju kako arheologija, pored Svitaka s Mrtvog mora, potvrđuje tačnost ovih biblijskih događaja.
Vavilonske hronike su službeni izveštaji Navuhodonosorovih pohoda. Tekst, koji se sada nalazi u Britanskom muzeju, delimično je oštećen, ali jasno dokumentuje pohod protiv Jerusalima iz 597. godine pre nove ere, kao što je opisano u Bibliji.
Pisma iz Lahisa otkrivena su 1930. godine u uništenoj kapiji grada Lahisa. Jedno pismo sadrži sledeće reči: „Čekali smo vatrene signale Lahisa prema svim znacima koje je moj gospodar dao jer ne možemo da vidimo Aziku.” Poslat preko glasnika u Lahis, tekst obaveštava stanovnike da je Azika već osvojena i da je Lahis verovatno sledeći. Prema Jeremiji 34,7 ― od svih judejskih gradova samo su Azika i Lahis opstali tokom ovog poslednjeg Navuhodonosorovog pohoda. Ovo pismo potvrđuje tu sliku i pruža informacije o strategiji sledeće faze pohoda ― uništenju stražarskog grada Lahisa pre nego što vojska uznapreduje ka Jerusalimu.
Zidanje Vavilona ― zaslugu za to preuzima Navuhodonosor (Danilo 4,30), ali nijedan klasični pisac nikada to nije rekao. Šta više, istoričari znaju da je Vavilon postojao više od hiljadu godina pre Navuhodonosora. Kako je on mogao da tvrdi da je sazidao grad? Nemačka ekspedicija (1899―1915) na području nekadašnjeg Vavilona otkrila je hiljade glinenih cigala koje su se koristile u zidovima i zgradama, a na svima se nalazilo utisnuto Navuhodonosorovo ime. Pored toga, osam kapija okruživalo je grad, svaka nazvana po nekom vavilonskom bogu. Čuvena kapija boginje Ištar, koja je rekonstruisana u Berlinu, nosi posvetu Navuhodonosoru. On je zaista ponovo izgradio grad nakon što su ga Asirci uništili.
Ime „Varuh, sin Nirije, pisar” otkriveno je na otisku pečata koji je pronađen među ostacima porušenog Jerusalima. Varuh je služio kao lični pisar proroka Jeremije i pomogao je proroku da napiše knjigu (Jeremija 32,12).
Ime Nergal-sareser otkrio je jedan istraživač 2007. godine u finansijskom izveštaju u Britanskom muzeju. Natpis potiče iz desete godine cara Navuhodonosora. Jeremija 39,3 spominje Nergal-saresera u izveštaju o Navuhodonosorovom poslednjem pohodu protiv Jude.
Kirov cilindar, otkriven u Vavilonu 1879. godine, načinio je Kir Veliki kao uspomenu na svoje osvajanje Vavilona 539. godine pre nove ere. Kir opisuje kako je mirno ušao u grad, a stanovnici ga dočekali kao oslobodioca. Ovo odgovara Isaijinom proročanstvu (44,28―45,3), koje navodi da je Vavilon pao bez duže opsade ili borbe s Kirom, „pomazanikom”. Na cilindru je takođe zabeleženo oslobađanje zarobljenih naroda koji su držane u Vavilonu i i njihov povratak u gradove u kojima su živeli. Jezdra (1,1―6) izveštava da je Kir oslobodio Jevreje koje je Navuhodonosor doveo u izgnanstvo, dozvoljavajući im da se vrate u Jerusalim.
Zaključak
Otkriće mladog pastira, kao i iskopavanje drevnih mesta na Bliskom istoku, omogućilo je da iz peska vremena na videlo izađu nove informacije o svetu Biblije. Ovi dokazi potvrđuju tačnost, autoritet i verodostojnost Biblije, uključujući i njena proročanstva.
Izučavaoci ovih civilizacija bili su svedoci oživljavanja biblijskih proročanstava. Novi naučni podaci pružaju dokaze o natprirodnom poreklu Biblije i samim tim u centar pažnje stavljaju relevantna pitanja koja utiču na naš život. Da li smo spremni da čitamo Bibliju i verujemo njenim tvrdnjama?