Biblijsko objašnjenje
Јован каже да је Јуда крао из заједничке кесе, а синоптичка Јеванђеља повезују издају са договором за новац (Јован 12:4-6; Матеј 26:14-16). Лука и Јован помињу Сатанино деловање, али то не укида Јудину личну одговорност за одлуку. Овде се види како издаја је Јудина одговорност, иако Јеванђеља не откривају све његове мотиве.
Јеванђеља не дају потпун психолошки опис његових мотива. Могуће је да су похлепа, разочарање или погрешна очекивања играла улогу, али текст не потврђује сигурно сваку претпоставку. Важно је држати заједно стварност духовног зла и људску слободу и одговорност. То је важно јер издаја је Јудина одговорност, иако Јеванђеља не откривају све његове мотиве.
Исус зна да ће бити издан, али на последњој вечери Јуди ипак указује на хлеб и заједништво (Јован 13:18-30). Лука наглашава да је издаја део већег сукоба, док распеће постаје Божји пут спасења. Предзнање Божјег наума не претвара издају у добро дело. Шири контекст показује како издаја је Јудина одговорност, иако Јеванђеља не откривају све његове мотиве.
Јудина прича упозорава на мале компромисе и двојну оданост, али и на то да ученици не треба да буду самоуверени: Петар такође пада, а ипак тражи обнову. Верник не треба да закључује о Јудиној коначној судбини више него што Писмо открива; нека прича подстакне верност и милост.
Ukratko
Јуда је предао Исуса, а Јеванђеља помињу новац и зло, али не откривају потпуно његове мотиве. Издаја је његова одговорност, не оправдање. Овај одговор повезује издаја је Јудина одговорност, иако Јеванђеља не откривају све његове мотиве са пажљивим читањем Писма.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.