Biblijsko objašnjenje
Према Писму, грех доноси смрт, а Божји закон је свет и открива правду (Римљанима 6:23; 7:12). Кад би Бог зло једноставно прогласио небитним, жртве неправде остале би непризнате. На крсту Бог показује да зло има стварну тежину и истовремено нуди пут опроштења. Слуга носи туђу кривицу; пророчанство усмерава наду ка Христу.
Исаија описује слугу који је рањен због наших преступа и на кога пада казна која доноси мир (Исаија 53:5–6). Исус то испуњава добровољно: Он даје живот и има власт да га поново узме (Јован 10:17–18). Његова жртва открива самоодричућу Божју љубав.
Павле каже да је Бог поставио Христа као средство помирења и тако показао своју правду, оправдавајући онога ко верује у Исуса (Римљанима 3:23–26). Жртва не мења Бога од нељубећег у љубећег; она проистиче из Божје љубави и омогућава стварно помирење. Таква захвалност поштује цену помирења, а не покушава да је доплати.
Јеврејима повезује опроштење са Христовом једном, довољном жртвом, а Петар каже да је Христос једном пострадао за грехе да би нас привео Богу (Јеврејима 9:22–28; 1. Петрова 3:18). Вером примамо ту милост и, захвални, одвраћамо се од греха који је Христос понео.
Ukratko
Исус је добровољно понео последице нашег греха, потврдио Божју правду и помирио нас с Богом. Његова довољна жртва прима се вером и води новом животу.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.