Шта значи Колошанима 2:16?

Biblijsko objašnjenje

Павле најпре упозорава на филозофију која заробљава и на прописе засноване на људским заповестима (Колошанима 2:8,20-23). Зато стих 16 штити вернике од осуде у вези са обредним праксама. Његов нагласак је слобода у Христу, не подстицај на презир према онима који другачије живе. Овде се види како Павлов позив на слободу од осуде усмерава пажњу на Христа као стварност.

Изрази „празник, младине и суботе” често описују годишње, месечне и седмичне светковине у старозаветном календару (уп. Осија 2:11; Језекиљ 45:17). У том контексту многи тумачи разумеју „суботе” као обредне дане; други виде шири опсег. Контекст и повезани текстови важни су за закључак. То је важно јер Павлов позив на слободу од осуде усмерава пажњу на Христа као стварност.

Павле каже да су те ствари сенка, а стварност припада Христу (Колошанима 2:17). Сенка није безвредна: могла је унапред да упућује на Божји спасоносни наум. Али верници не треба да обредни календар поставе као мерило прихватања или спасења. Шири контекст показује како Павлов позив на слободу од осуде усмерава пажњу на Христа као стварност.

Стих не решава сваки спор о седмом дану изван свог непосредног контекста. Субота постоји у стварању и Декалогу, док се празнични обредни систем испуњава у Христу. Добро је да хришћани проучавају оба сведочанства, избегавају осуђивање и своју верност мере Христовим карактером. За данашњег читаоца важно је да Павлов позив на слободу од осуде усмерава пажњу на Христа као стварност.

Biblijski stihovi