Biblijsko objašnjenje
Павле пише: „Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине или за суботе” (Колошанима 2:16), и објашњава: „Што је све било сен од онога што хтеде да дође, а тело је Христово” (стих 17). Кључно питање је: о којим суботама је реч? Стари завет реч „субота” користи и за више од седмичне суботе. Годишњи празници из 3. Мојсијеве 23 — Пасха и бесквасни хлебови, Педесетница, Празник труба, Дан помирења и Сенице — имали су посебне дане одмора. 3. Мојсијева 23:37-38 разликује годишње празничне жртве од „субота Господњих”.
Колошанима 2:16 прати и познат редослед: празник → младина → субота, који се у Старом завету појављује у описима Израиљевог обредног календара (Језекиљ 45:17; Осија 2:11). Разлог зашто су те ствари биле сенка наведен је у стиху 17: указивале су на Христа.
Седмична субота је другачија. Постојала је пре греха и пре јеврејског народа: „И благослови Бог седми дан, и посвети га” (1. Мојсијева 2:3). Укључена је у Десет заповести и изричито повезана са стварањем (2. Мојсијева 20:10-11). Она није уведена као привремени обред који указује на Христа, већ је утемељена на Божјем завршеном делу стварања. Колошанима 2:16 не каже изричито да је четврта заповест укинута; тумачење да су ове „суботе” годишње обредне заснива се на поређењу с начином на који Стари завет користи тај израз.
Ukratko
Колошанима 2:16 говори о обредним „сенкама” које су указивале на Христа, док је седмична субота утемељена на стварању.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.