Biblijsko objašnjenje
Павле каже да они које води Дух Божји јесу Божја деца, да нису примили дух ропства него усиновљења и да могу кликнути „Ава, Оче” (Римљанима 8:14–17). Усиновљење није награда за духовни успех, већ статус који Бог поклања онима који припадају Христу. Дух усиновљења претвара страх роба у слободан однос детета.
Галатима повезује усиновљење са Христовим доласком: Син је откупио оне под законом да приме усиновљење, а Бог шаље Духа Сина у њихова срца (Галатима 4:4–7). Слобода од осуде не води самовољи, већ блиском односу поверења и послушности према Оцу. Нада наследства почива на Божјем усиновљењу, не на нашем пореклу.
Ефесцима говори о Божјем плану да усини људе кроз Исуса Христа и благослови их у Љубљеноме (Ефесцима 1:3–6). Наша сигурност зато почива у Божјој иницијативи и Христовој жртви, а не у томе колико смо заслужили место у породици. Породична припадност зато дарује достојанство пре сваког учинка.
Јован се чуди љубави којом нас Бог назива својом децом и додаје да ћемо, када се Христос јави, бити Њему слични (1. Јованова 3:1–3). Усиновљење даје достојанство сада и наду за будућност; оно нас подстиче да се чистимо и односимо према другима као према браћи и сестрама.
Ukratko
Бог кроз Христа усваја вернике као своју децу, даје им Духа и наду наследства. Тај дар ствара сигурност, близак однос с Оцем и живот који одражава Његову љубав.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.