Biblijsko objašnjenje
Павле пише да је Христос свршетак закона за праведност ономе који верује (Римљанима 10:4). У непосредном контексту говори о настојању да се успостави сопствена праведност уместо прихватања Божје праведности. Зато се стих не може одвојити од теме вере и спасења.
Израз се може тумачити као да Христос доноси циљ или испуњење закона у погледу праведности. Павле на другом месту одбацује закључак да вера поништава закон: „Боже сачувај”, каже, него га вером утврђујемо (Римљанима 3:31). Он такође назива закон светим и добрим (Римљанима 7:12).
Хришћани се разликују у томе како повезују Христову улогу са појединим деловима закона. Ипак, Римљанима 10:4 у свом контексту истиче Христа као основу праведности, а не право човека да се спасе сопственим заслугама. Читање целе посланице помаже да се избегну прерани закључци.
Ukratko
„Свршетак закона” у Римљанима 10:4 описује Христову улогу у праведности која се прима вером, а не спасење људским заслугама.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.