Biblijsko objašnjenje
Два ученика напуштају Јерусалим потиштена, јер су се надала да ће Исус избавити Израел, а Његова смрт им изгледа као крај (Лука 24:13–24). Они знају извештај о празном гробу, али још не разумеју његово значење. Знање о догађајима само по себи не доноси поверење.
Исус им објашњава да је Месија требало да страда и уђе у своју славу, па тумачи Писма почевши од Мојсија и пророка (Лука 24:25–27). Божји план не избегава патњу, већ је кроз Христову жртву преображава у пут спасења; васкрсење потврђује да страдање није последња реч.
Ученицима се срце загрева док слушају, а препознају Исуса при ломљењу хлеба, после чега Он ишчезава из њиховог вида (Лука 24:28–35). Њихово искуство повезује Писмо, заједнички оброк и васкрслог Господа; вера се ослања на Божје откривење, не само на пролазан осећај. Ускрсли Исус тиме постаје средиште њиховог читања Писма.
Ученици се одмах враћају у Јерусалим да поделе вест, а Исус касније повезује своју смрт и васкрсење са сведочењем о покајању и опроштењу свим народима (Лука 24:44–49; Дела 2:32). Сусрет с Христом обнавља наду и укључује нас у заједничко сведочење. Ученици се враћају у Јерусалим да са другима поделе сведочанство.
Ukratko
Исус тумачи Писма као сведочанство о Месији који страда и васкрсава. Ученици Га препознају, добијају наду и враћају се заједници да сведоче о опроштењу. И данас.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.