Biblijsko objašnjenje
Када би Израелац згрешио, доносио је жртву и признавао грех; свештеник је обављао обред помирења (3. Мојсијева 4:27-31). Служба није учила да је крв животиње сама по себи магична, већ да грех доноси смрт и да је опроштај дар који Бог обезбеђује.
У дневним обредима свештеници су служили у светилишту, а жртве су подсећале на сталну потребу народа за Божјом милошћу. Ови обреди су били део заветног поретка Израела и не треба их једноставно пренети као хришћанску праксу. Њихово значење се открива кроз Христа.
Јеврејима каже да Христос живи да посредује за оне који преко њега приступају Богу (7:25), а Јован га назива заступником и жртвом помирења (1. Јованова 2:1-2). Његова жртва је потпуна и не понавља се; верник се ослања на њу, а не на заслуге или људског посредника.
Служба светилишта зато данас подстиче признање греха, поверење у опроштај и захвалност за Христову посредничку љубав. Она такође учи заједницу да опрашта и тражи помирење. Нада је да Бог не само опрашта кривицу него на крају уклања грех и обнавља живот.
Ukratko
Дневне жртве су указивале на потребу за опроштајем; хришћани налазе њихово испуњење у Христовој једнократној жртви и живом посредовању.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.