Biblijsko objašnjenje
Исус прича ову причу као одговор на приговор да прима грешнике и једе с њима (Лука 15:1–3). Контекст укључује и изгубљену овцу и новчић: небо се радује када се грешник враћа Богу. Причу зато треба читати као откривење Божјег срца, не као одобравање расипности.
Млађи син тражи наследство, одлази и губи све, а затим схвата своје стање и одлучује да се врати (Лука 15:11–19). Његово признање кривице показује стварно покајање, али он не може купити повратак радом. Сломљен, долази оцу као неко ко нема права да захтева.
Отац угледа сина издалека, потрчи му у сусрет, загрли га и враћа му место у породици пре него што син ишта надокнади (Лука 15:20–24). Таква милост одражава Божји карактер: опроштење је дар који обнавља достојанство и припадност, а не награда за довољно дугу казну.
Старији син негодује, откривајући да може бити близу оца, а ипак не делити његово милосрдно срце (Лука 15:25–32). Отац позива и њега да уђе на славље. Прича нас позива да се вратимо Богу и да не завидимо милости која је дата другима. Очева радост позива и старијег сина да остави завист и уђе.
Ukratko
Отац у причи прима покајаног сина као дар милости, а позива и самоправедног старијег сина у радост. Бог се радује повратку грешника и позива нас на исто саосећање.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.