Шта је Исус мислио када је рекао: „Не судите“?

Biblijsko objašnjenje

Исусова заповест „Не судите“ одмах је праћена упозорењем да ће нам се судити мерилом којим судимо другима (Матеју 7:1-2). Пример човека који занемарује брвно у свом оку, а исправља трун у оку другога, разоткрива лицемерје. Исус није рекао да се трун никада не сме споменути; рекао је да најпре уклонимо брвно како бисмо јасно видели и помогли другоме (Матеју 7:3-5).

На другом месту заповедио је: „Судите праведним судом“ (Јован 7:24). Цркве понекад морају процењивати понашање и учење, али то треба да чине према Светом писму, доследно, с циљем обнове и уз свест о сопственој слабости. Хришћани не треба да присвајају Божју власт да одређују коначну судбину другога нити да из гордости осуђују људе.

Пре него што реагујеш, застани, размотри мотиве и чињенице, саслушај друге стране и питај какав избор одражава Христов карактер. Ако погрешиш, признај то и поправи штету колико можеш. Границе, истина и љубазност заједно чувају достојанство, спречавају повређивање и граде поверење у односима. Исусов позив почиње самопреиспитивањем, а завршава се спремношћу да се ближњем помогне без лицемерја.

Исус забрањује лицемерно осуђивање, а позива на самопреиспитивање пре него што помогнемо другоме. Разликуј разборито процењивање поступака од пресуде о нечијој коначној вредности; говори с понизношћу, доследно и с циљем обнове, не срамоћења.

Biblijski stihovi