Biblijsko objašnjenje
Исус је у Матеју 24 говорио о невољама, обмани, сведочењу јеванђеља и свом доласку. Он је одбацио одређивање датума и позвао ученике на будност и истрајност (стихови 36-44). Његове речи не подржавају панику или претварање сваке кризе у сигуран знак непосредног краја.
Петар описује Господњи дан као долазак који потреса садашњи поредак, а затим усмерава на обећање новог неба и нове земље у којима правда пребива (2. Петрова 3:10-13). Појединости слике ватре тумаче се различито; јасно је да Бог суди злу и обећава стварну обнову.
Откривење приказује велико бело престоље и суд над мртвима (20:11-15), затим ново небо, нову земљу и Божје пребивање с људима (21:1-5). Суд није произвољан: он разоткрива истину и окончава силу греха. Све што је повређено биће предмет Божје правде и обнове. Завршетак зато приказује преображај стварања, а не његов бесмислен нестанак.
Зато „крај света“ не значи да Бог одбацује своје стварање или да верници треба да беже од одговорности за садашњи живот. Очекујући Христа, хришћани чувају творевину, чине добро и теше страдале. Обећање да ће Бог обрисати сузе даје снагу да се сада живи у нади.
Ukratko
Библијски крај је Христов долазак, суд и обнова света; нада је ново стварање у коме правда и живот замењују смрт.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.