Biblijsko objašnjenje
Исус је заповедио ученицима да крштавају и уче оне који Га следе (Матеј 28:19–20). Крштење јавно сведочи о вери, покајању и припадности Христу; зато верник не треба да га сматра неважним обичајем или да га одлаже без разлога када разуме јеванђеље и може да послуша.
На дан Педесетнице људи који су прихватили реч били су крштени, а у дому Корнилија крштење следи након што Свети Дух објављује Божје прихватање незнабожаца (Дела 2:38–41; 10:44–48). Ови догађаји показују блиску везу крштења и вере, не његову магијску моћ. Изузетак на крсту теши онога ко није могао да послуша обред.
Разбојник на крсту поверава се Исусу и прима обећање о животу упркос томе што у својим околностима није могао бити крштен (Лука 23:39–43). Павле јасно каже да се спасавамо благодаћу кроз веру, а не делима (Ефесцима 2:8–9). Христос, не обред, јесте Спаситељ.
Пример тамничара који се крсти исте ноћи показује да вера радо одговара делом када је то могуће (Дела 16:30–34). Ако је крштење раније било недоступно, Бог зна околности; ако га свесно избегавамо, треба да преиспитамо свој одговор Христу и да са поверењем направимо следећи корак.
Ukratko
Крштење је Христова заповест и природни јавни одговор вере, али спасење почива на Божјој благодати у Христу. Послушајмо позив на крштење када је могуће и верујмо Божјој милости у свим околностима.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.