Biblijsko objašnjenje
Прича о стварању каже да је Бог благословио и посветио седми дан након шест дана стварања (1. Мојсијева 2:1-3). Четврта заповест повезује суботу са Божјим стварањем и позива човека да се одмори као што се одморио Створитељ (2. Мојсијева 20:8-11). Тако субота редовно подсећа да живот није само производ рада.
Дан почиње увече: опис стварања понавља образац „би вече и би јутро”, а библијски празнични дани рачунају се од вечери до вечери (3. Мојсијева 23:32; Марко 1:32). Зато се седми дан светкује од петка увече до суботе увече, као време посвећено Богу. То је важно јер седми дан спаја спомен на стварање са одмором и избављењем.
Субота је и знак избављења и припадности Богу. Израиљци су позвани да се сете како их је Господ извео из ропства (5. Мојсијева 5:12-15); пророци наглашавају радост и чињење добра тога дана (Исаија 58:13-14). Исус је суботом лечио и показао да је дан намењен животу и милосрђу.
За хришћанина субота није начин да заслужи спасење, већ одговор на Божју благодат и прилика да се поверење обнови. Одмор, заједничко богослужење, брига за потребите и уздржавање од уобичајеног посла дају овом дану смисао који благосиља и појединца и заједницу. За данашњег читаоца важно је да седми дан спаја спомен на стварање са одмором и избављењем.
Ukratko
Библијска субота је седми дан, од петка до заласка сунца до суботе увече. Она слави стварање и избављење и дарује одмор, богослужење и служење. Овај одговор повезује седми дан спаја спомен на стварање са одмором и избављењем са пажљивим читањем Писма.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.