Biblijsko objašnjenje
У Старом завету налазимо законе, историјске приповести, песме, мудросну књижевност и пророчке књиге; Нови завет садржи Јеванђеља, историјски извештај, посланице и апокалиптичку визију. Традиција повезује поједине књиге с познатим пророцима или апостолима, док неке не наводе писца. Овде се види како божанско надахнуће делује кроз историјске ауторе и њихове различите гласове.
Писци су користили памћење, истраживање, раније изворе и сведочанство заједнице. Лука отворено каже да је истражио догађаје и уредно их изложио (Лука 1:1-4); Павлове посланице обраћају се конкретним црквама. Различитост извора показује историјску укорењеност библијских књига. То је важно јер божанско надахнуће делује кроз историјске ауторе и њихове различите гласове.
Павле истиче да је Писмо надахнуто од Бога (2. Тимотеју 3:16), а Петар описује пророке као покренуте Светим Духом (2. Петрова 1:20-21). Надахнуће зато не значи да су сви аутори користили исти стил, него да је Бог деловао кроз њихове речи ради своје поруке. Шири контекст показује како божанско надахнуће делује кроз историјске ауторе и њихове различите гласове.
Библија је настајала и чувана у заједници вере, која је препознавала књиге као сведочанство Божјег деловања. Њена разноликост тражи пажљиво проучавање сваке књиге у њеној ситуацији, а целина води читаоца ка Исусу и позиву на верност. За данашњег читаоца важно је да божанско надахнуће делује кроз историјске ауторе и њихове различите гласове.
Ukratko
Многи писци, под Божјим надахнућем, саставили су библијске књиге у различитим временима и жанровима. Њихова разноликост доприноси ширини јединствене поруке. Овај одговор повезује божанско надахнуће делује кроз историјске ауторе и њихове различите гласове са пажљивим читањем Писма.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.