Biblijsko objašnjenje
Павле пише да невоља може да изгради истрајност, проверен карактер и наду, јер Божја љубав излива се у срца верника (Римљанима 5:3-5). То није тврдња да је бол добар или да га треба пасивно прихватити. Дух Свети даје снагу да се човек суочи са тешкоћом и тражи помоћ.
Римљанима 8 признаје да цело створење уздише и чека избављење, док верници живе у нади и стрпљењу (8:18-25). Ова перспектива не пориче зло нити захтева да ожалошћени брзо престану да тугују. Она поставља патњу у шири оквир Божјег будућег исцељења.
Петар повезује живу наду са Христовим васкрсењем и обећањем непропадљивог наследства (1. Петрова 1:3-5). Та нада охрабрује заједницу да носи терете једна друге, практично помаже и одупире се очају. Вера може да живи уз тугу, а не само након што она нестане.
Јеврејима позива вернике да држе исповедање наде и подстичу једни друге на љубав и добра дела (10:23-25). Зато нада у будућност мења садашње поступке: покреће саосећање, правду и истрајност. Бог није обећао живот без сваке невоље, али је обећао да ће обновити све.
Ukratko
Нада у васкрсење не пориче патњу, већ помаже верницима да истрају, носе терете једни других и чине добро сада.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.