Biblijsko objašnjenje
Када Исус сусреће човека слепог од рођења, одбацује претпоставку да је његово стање последица његовог или родитељског греха (Јован 9:1-3). Овај одломак не даје потпуну теологију инвалидитета, али упозорава да се не приписује кривица особи на основу њеног тела или здравља.
Павле описује заједницу као тело у којем су наизглед слабији удови нарочито потребни и заслужују посебну част (1. Коринћанима 12:22-26). То доводи у питање мерила која вредност мере брзином, самосталношћу или продуктивношћу. Особе са инвалидитетом нису само симболи поуке; оне су учесници и чланови заједнице.
Практично укључивање може обухватити приступачан простор, јасну комуникацију, прилагођене активности и договор са особом о томе каква јој је подршка корисна. Исусова служба укључује људе које друштво занемарује (Лука 14:12-14), али помоћ треба нудити без сажаљења које одузима избор. Уклањање препрека је заједничка одговорност.
Ukratko
Укључивање особа са инвалидитетом тражи достојанство, приступачност и стварно учешће, не претпоставке о кривици или вредности.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.