Biblijsko objašnjenje
Павле објашњава да закон открива грех и да нико не може бити оправдан делима закона; оправдање се прима вером у Исуса Христа (Римљанима 3:19–28). Закон је зато огледало које показује потребу за Спаситељем, а не мердевине којима грешник може да се попне до Божјег прихватања.
Исти апостол одбацује закључак да благодат даје дозволу за грех: они који су умрли греху не треба да живе у њему (Римљанима 6:1–15). Бити под благодаћу значи бити ослобођен осуде и ропства греху, како бисмо служили Богу из захвалности, а не из страха.
Павле назива закон светим, праведним и добрим, а затим говори о ослобођењу од осуде у Христу и деловању Духа у вернику (Римљанима 7:12; 8:1–4). Закон не спасава, али Божја благодат не поништава добро које закон открива; Дух даје снагу да се оно живи.
Сам Исус повезује љубав према Њему с држањем Његових заповести, а Јован каже да оне нису тешке онима који воле Бога (Јован 14:15; 1. Јованова 5:3). Послушност је плод односа са Христом, не цена спасења; када паднемо, благодат нас позива ка исповести и обнови.
Ukratko
Закон открива грех и Божју вољу, али не оправдава; спасење је дар у Христу. Благодат ослобађа од осуде и, кроз Духа, доноси послушност као плод љубави.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.