Biblijsko objašnjenje
У Јеванђељима Исус опрашта грехе, а књижевници питају ко осим Бога то може чинити (Марко 2:5–12). Исус затим показује своју власт да прашта. Прва Јованова 1:9 обећава да Бог прашта и чисти оне који му признају грехе. Писмо тако поставља Божји опроштај и Христову службу у средиште, а не људску заслугу.
После васкрсења Исус шаље ученике и говори о опраштању и задржавању греха (Јован 20:21–23). Овај текст хришћани различито тумаче, али се у њему не каже да ученици делују независно од Бога; њихова служба повезана је са сведочењем о Христу. Јаков 5:16 говори о међусобном признању и молитви, а Друга Коринћанима 5:18–20 назива апостолску службу службом помирења.
Зато се треба чувати две крајности: не треба умањивати пастирску помоћ и одговорност цркве, али ни учити да је Божји опроштај недоступан без одређеног човека. Верник може признати грех Богу, тражити молитву и савет, надокнадити штету кад је то могуће и прихватити Христово обећање милости.
Ukratko
Бог опрашта кроз Христа; црквене вође могу служити саветом и објављивати Јеванђеље, али не опраштају независно од Бога.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.