Biblijsko objašnjenje
Матеју 25:46 супротставља „муке вечне” и „живот вечни”. Питање је какву врсту казне Писмо описује. 2. Солуњанима 1:9 говори о „вечној погибли од лица Господњег”. Казна је вечна по својим последицама, али Библија такође учи да безбожници на крају умиру.
Малахија 4:1 каже да ће безбожници изгорети као стрњика и да им неће остати „ни корена ни гране”. Исус је упозорио на Онога који може и душу и тело погубити у паклу (Матеју 10:28). Откривење огњено језеро назива „другом смрћу” (Откривење 20:14; 21:8).
Писмо, дакле, јасно учи о коначном суду који се не може поништити и о последицама које су вечне. Али оно не захтева закључак да бесмртни грешници остају свесно живи и вечно пате. Коначни исход Библија назива „другом смрћу”, а слике огња треба тумачити у светлу целокупног библијског сведочанства о Богу који је љубав и правда.
Ukratko
Коначни суд је неопозив и његове последице су вечне, али Библија његов исход назива „другом смрћу”.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.