Biblijsko objašnjenje
У великом налогу Исус повезује стварање ученика с крштавањем и учењем да држе све што је заповедио (Матеј 28:19–20). Крштење зато није само породични обичај или приватна симболика, већ јавни почетак учеништва и припадности заједници која живи под Христовим Господством. Ученици зато крштење повезују с прихватањем јеванђеља, не са заслугом.
На Педесетницу Петар позива слушаоце да се покају и крсте у име Исуса Христа, а многи примају реч и крштавају се (Дела 2:38–41). У Дјелима крштење редовно прати веру као видљив одговор на јеванђеље, док у Римљанима Павле објашњава његову слику смрти и васкрсења с Христом.
Павле јасно каже да се спасавамо благодаћу кроз веру, а не делима, да се нико не би хвалио (Ефесцима 2:8–9). Петар објашњава да крштење спасава као молба Богу за чисту савест кроз васкрсење Исуса Христа, а не као пуко уклањање телесне нечистоће (1. Петрова 3:21).
Зато крштење не треба одлагати из равнодушности када човек верује и разуме Исусов позив, али га не треба ни претварати у магијски услов који замењује веру. Примери из Дела апостолских показују брз одговор ученика; сва нада, укључујући и изузетне околности, остаје у Христовој благодати. Кандидат за крштење јавно сведочи о вери и ступа у живот ученика.
Ukratko
Крштење је Христом заповеђени јавни одговор вере, знак сједињења с Њим и почетка учеништва. Спасење се прима благодаћу кроз веру; крштење ту веру исповеда и изражава.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.