Biblijsko objašnjenje
Јеванђеља описују како су жене рано ујутру дошле до гроба и затекле га празног, а затим сусреле Исуса (Матеј 28:1–10; Јован 20:1–18). Ученици нису одмах разумели шта се догодило; сусрет с Христом преобразио је њихов страх и тугу у сведочење. Сведоци не стварају васкрсење својим уверењем; они објављују Божје дело.
Лука приказује васкрслог Исуса како ученицима показује руке и ноге, једе пред њима и отвара им Писма (Лука 24:1–49). Тиме прича истиче да васкрсење није тек наставак утицаја Исусових идеја: Бог је подигао Исуса, који је заиста умро, у нови телесни живот. Телесно васкрсење зато чува обећање да ће Бог обновити целог човека.
Ученицима који сумњају Исус пружа прилику да се увере, а Тома Га исповеда као Господа и Бога (Јован 20:19–29). Апостолска проповед затим повезује васкрсење с Божјим обећањима и јавним сведочењем, а не с тајним или непроверљивим искуством (Дела 2:22–32). Томин сусрет с Исусом показује да сумња може уступити место исповедању.
Павле сажима примљену поруку: Христос је умро за наше грехе, био погребен и васкрсао; затим говори о сведоцима и будућем васкрсењу верних (1. Коринћанима 15:3–23). Вера у васкрслог Исуса доноси опроштење, храброст за садашњост и наду да смрт неће имати последњу реч. Васкрсење даје хришћанској нади одговор на стварност смрти.
Ukratko
Исус је заиста умро и васкрсао; сведоци и јеванђеља објављују сусрете с Њим. Његово васкрсење потврђује Божју победу над смрћу и темељ је опроштења и будуће наде верника.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.