Biblijsko objašnjenje
Јован 1:1-3 каже да је Реч била у почетку, да је била с Богом и да је све кроз њу постало; Јован 1:14 потом каже да је Реч постала тело. Нови завет ту Реч препознаје у Исусу. Он није почео да постоји својим рођењем у Витлејему.
Стари завет говори о Месији као о владару чији је исход „од вечних времена” (Михеј 5:2), а Исаија 9:6 назива обећано дете „Бог силни”. Псалам 110:1 говори о Господњем Помазанику као Давидовом Господу; Исус је тај текст користио да покаже да Месија превазилази улогу Давидовог потомка (Матеју 22:41-46).
Сам Исус је говорио о постојању пре Аврама: „Пре него се Аврам родио, ја јесам” (Јован 8:58). Апостоли су у Њему препознали Господа коме припада част и клањање (Филипљанима 2:5-11). Тако Стари завет најављује, а Нови завет препознаје Исуса као вечног Божјег Сина.
Ukratko
Исус није почео да постоји у Витлејему: вечна Реч је постала човек, а месијанска пророчанства потврђују Његов божански идентитет.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.