Biblijsko objašnjenje
Павле прави разлику између телесног порекла и вере у обећање, подсећајући да Божји народ од почетка настаје око Божјег позива и обећања (Римљанима 9:6–8). То не значи да порекло Израела нема важност, већ да Божја реч није пропала када су неки одбацили Месију.
У Римљанима 11 Павле одлучно одбацује идеју да је Бог одбацио свој народ и говори о маслини: незнабошци су накалемљени, а природне гране могу бити поново накалемљене. Слика упозорава вернике из народа да се не хвале, јер све примају из Божје милости. Слика маслине забрањује презир и чува свест о примљеној милости.
Обећање благослова народима испуњава се у Христу, у коме су верници Аврамово потомство и наследници по обећању (Галатима 3:26–29). То јединство не брише етничку разноликост; оно уклања основу за гордост и непријатељство и позива све да вером приме Божји дар. Зато је хвалисање искључењем Израела супротно Павловом упозорењу.
Ефесцима описује како Христос руши преграду непријатељства и ствара једно тело од Јевреја и незнабожаца, који заједно имају приступ Оцу (Ефесцима 2:11–22). Црква зато не треба да тврди да је наследила Божју наклоност као заслугу, већ да буде заједница помирења и благослова. Јединство у Христу треба да уклања етничко непријатељство, не памћење историје.
Ukratko
Бог остаје веран својим обећањима Израелу, а у Христу отвара заједнички приступ Јеврејима и народима. Верници из народа су примљени милошћу и позвани на понизност, не на презир.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.