Biblijsko objašnjenje
У Постању човек постаје живо биће када Бог удахне дах живота у обликовано тело (Постање 2:7). Смрт је описана као повратак у прах (Постање 3:19), а Језекиљ каже да душа која греши умире (Језекиљ 18:4). „Душа“ у тим текстовима означава живу особу, не нужно одвојени бесмртни део.
Павле изричито каже да Бог „једини има бесмртност“ (1. Тимотију 6:16). То не пориче људско достојанство нити Божју бригу за појединца; оно чува разлику између Створитеља и створења. Вечни живот припада онима који га примају кроз Христа, а не сили којом људи сами располажу.
Исус смрт пријатеља Лазара назива сном, а затим га буди из гроба (Јован 11:11-14, 43-44). Библијска слика сна описује смрт као несвесно почивање до Божјег позива, не као коначни заборав. У тој слици, умрли не пате нити посматрају земаљски живот, а нада почива у васкрсењу.
Павле повезује Христов долазак с променом распадљивог у нераспадљиво и смртног у бесмртно (1. Коринћанима 15:51-54). Зато је утеха ожалошћенима обећање сусрета и обнове, а не тврдња да смрт није стварна. Христова победа даје сигурност да ниједан живот поверен Богу није изгубљен.
Ukratko
Човек је смртно биће које прима живот од Бога; бесмртност ће бити дарована васкрснулима када Христос победи смрт.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.