Biblijsko objašnjenje
Бог се Мојсију представља као милостив, жалостив, спор на гнев и обилан добротом и верношћу, али и као праведан судија који не проглашава кривца невиним (2. Мојсијева 34:6–7). Његов карактер држи заједно саосећање и истину, па љубав не значи одобравање свега што човек чини.
Исус каже да Отац даје сунце и кишу и праведнима и неправеднима, а ученике позива да љубе и непријатеље (Матеј 5:44–45). Таква дарежљивост показује да Божја доброта претходи нашем заслуживању и позива нас да према другим људима поступамо без пристрасности. Љубав примљена од Бога треба да се види и у односу према непријатељу.
Јован 3:16–17 објављује да је Бог толико заволео свет да је дао Сина, не да би свет осудио, него да би се свет спасао кроз Њега. Крст је најјаснији доказ те љубави: Христос је умро за нас док смо још били грешници (Римљанима 5:8).
Павле каже да Бог жели да се сви људи спасу и да је Христос дао себе као откуп за све (1. Тимотеју 2:3–6). Јован зато учи да љубав потиче од Бога и да се види у Христовој жртви (1. Јованова 4:8–10). Прихваћена љубав нас води покајању и љубави према ближњима.
Ukratko
Бог љуби сваког човека и кроз Христа нуди спасење свима. Његова љубав озбиљно схвата грех, позива на покајање и мења оне који је приме. И данас.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.