Да ли Библија забрањује сваку употребу светих слика и икона?

Biblijsko objašnjenje

Друга заповест забрањује прављење лика ради клањања и служења (2. Мојсијева 20:4-6). Израил је позван да се не ослања на видљиву представу као на божанство, јер је Господ непоновљив и не може бити контролисан људским предметом. Пророци исмевају идоле које људи сами праве (Исаија 44:9-20).

Писмо, међутим, описује и слике које је Бог заповедио у светилишту, попут херувима на ковчегу и тканина (2. Мојсијева 25:18-22; 26:1). То показује да није свака визуелна уметност сама по себи забрањена. Кључно питање је да ли се предмет обожава или му се приписује моћ.

Хришћанске традиције различито примењују ове текстове на иконе, а неки их користе као подсетник или наставно средство, док други избегавају религиозне слике ради заштите од идолопоклонства. У сваком случају, ниједан предмет не сме заменити Бога, Христово посредовање или живу веру. Шири контекст показује како забрана идола усмерена је на обожавање, а не нужно на сваку слику.

Корисно је испитати како се сликом поступа: да ли је она уметност или јој се упућују молитве као да сама чује и делује? Да ли подстиче познање Христа или сујеверни страх? Савест треба васпитавати Писмом и уважавањем верника који искрено закључују другачије. За данашњег читаоца важно је да забрана идола усмерена је на обожавање, а не нужно на сваку слику.

Biblijski stihovi