Osoba zapisuje beleške uz otvorenu Bibliju.

Нада и пророчанство

Да ли Библија учи о вечним мукама?

Библија учи о стварном и коначном суду, али њене слике казне треба читати заједно са учењем о Богу као извору живота и о смрти као последњем непријатељу. Христова победа обећава крај зла, а не његово вечно одржавање.

Objavljeno 2026-09-13 · Ažurirano 2026-09-27

Napisalo i urednički pregledalo uredništvo Videlo. Pročitajte urednička načela.

Biblijsko objašnjenje

Писмо обећава вечни живот онима који верују у Сина, док говори о пропасти оних који одбијају живот (Јован 3:16; 2. Солуњанима 1:9). Исусова реч „вечна“ у изразу вечна казна описује трајност пресуде и њеног исхода; сама по себи не каже да кажњени живе бескрајно у свесном болу.

Исус каже да Бог може уништити и душу и тело у геени (Матеј 10:28), а Павле назива смрт последњим непријатељем који ће бити уништен (1. Коринћанима 15:26). Ако би грешници вечно живели у агонији, смрт не би била уништена. Ови текстови усмеравају ка коначном исходу.

Малахија приказује зле као стрњику која сагорева, остављајући пепео (4:1-3), а Откривење назива огњено језеро другом смрћу (20:9-15; 21:8). „Вечни огањ“ може означавати последице које су трајне, као у случају Содома и Гоморе (Јуда 7), а не непрестано горење.

Такво читање не чини суд безначајним: коначни губитак живота и раздвајање од Бога су озбиљни. Ипак, Божја правда није осветничко мучење без сврхе; он ће окончати грех и обновити творевину (Откривење 21:4). Ова нада треба да подстакне позив на спасење и саосећање према свима.

Ukratko

Суд има вечан исход, али библијске слике упућују на другу смрт, не бескрајан живот у патњи; Бог ће уклонити грех.

Biblijski stihovi

Матеју 10:28Јован 3:16Малахија 4:1-32. Солуњанима 1:91. Коринћанима 15:26Откривење 20:9-15Откривење 21:8

Urednička napomena

Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.