Biblijsko objašnjenje
Исус Петру поверава важну одговорност и говори о „кључевима царства” (Матеј 16:18–19). У Делима апостолским 2 Петар проповеда на дан Педесетнице, а у Делима 10 отвара врата Јеванђеља незнабошцима. Ови догађаји показују његов значај, али сами по себи не описују трајну управну власт једног апостола над свим црквама.
Када су апостоли расправљали о обрезању незнабожаца, у Делима 15 одлуку доносе апостоли и старешине заједно; Јаков износи закључак, а одлука се шаље црквама у име заједнице. Павле касније укорава Петра у Антиохији због његовог поступања (Галатима 2:11–14). То показује да се Петров ауторитет није сматрао изузетим од провере.
Петар сам себе назива „сустарешином” и упућује старешине да не господаре над повереним људима, него да буду пример стаду; Христа назива пастиром и поглаваром (1. Петрова 5:1–4). Нови завет, дакле, потврђује Петрову важност, али истовремено описује вођство као служење под Христом. Како се тај образац односи на касније црквене службе предмет је историјског и теолошког тумачења.
Ukratko
Петар је био истакнути апостол, али Нови завет такође приказује заједничко вођство и Христа као врховног пастира цркве.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.