Biblijsko objašnjenje
У Делима апостолским домаћинства примају поруку и крштавају се, али текстови помињу веру и радост чланова дома (Дела 16:14–15, 30–34). Они показују да јеванђеље утиче на породицу, али не описују изричито крштење одојчета. Не треба закључивати више него што извештај каже. Породична вера зато не замењује лични одговор кад дете сазри.
Исус прима децу, благосиља их и каже да таквима припада Божје царство (Марко 10:13–16). Деца нису искључена из Божје љубави нити треба да чекају да би била добродошла у заједницу. Ипак, овај догађај је благослов, а не извештај о крштењу одојчади. Исусово благосиљање потврђује прихватање деце без тврдње о обреду.
Петар обећава да је дар Духа за слушаоце и њихову децу, али позив затим упућује онима који приме реч да се покају и крсте (Дела 2:38–39). Обећање обухвата породице, док описани одговор укључује лично прихватање поруке и учеништво. Тако благослов детета и његово лично исповедање остају различити кораци.
Зато верни родитељи могу посветити дете Богу, молити се за њега и подржати га поучавањем, без тврдње да обред сам гарантује спасење. Када дете разуме јеванђеље и лично поверује, крштење постаје свесно сведочанство вере и припадности Исусу. Поучавање детета припрема га да само одговори на Христов позив.
Ukratko
Исус прима децу, а Нови завет повезује крштење са вером и учеништвом, без изричитог примера крштења одојчади. Родитељи могу посветити и поучавати децу; крштење следи лични одговор вере.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.