Biblijsko objašnjenje
Prema Pismu, greh donosi smrt, a Božji zakon je svet i otkriva pravdu (Rimljanima 6:23; 7:12). Kad bi Bog zlo jednostavno proglasio nebitnim, žrtve nepravde ostale bi nepriznate. Na krstu Bog pokazuje da zlo ima stvarnu težinu i istovremeno nudi put oproštenja. Sluga nosi tuđu krivicu; proročanstvo usmerava nadu ka Hristu.
Isaija opisuje slugu koji je ranjen zbog naših prestupa i na koga pada kazna koja donosi mir (Isaija 53:5–6). Isus to ispunjava dobrovoljno: On daje život i ima vlast da ga ponovo uzme (Jovan 10:17–18). Njegova žrtva otkriva samoodričuću Božju ljubav.
Pavle kaže da je Bog postavio Hrista kao sredstvo pomirenja i tako pokazao svoju pravdu, opravdavajući onoga ko veruje u Isusa (Rimljanima 3:23–26). Žrtva ne menja Boga od neljubećeg u ljubećeg; ona proističe iz Božje ljubavi i omogućava stvarno pomirenje. Takva zahvalnost poštuje cenu pomirenja, a ne pokušava da je doplati.
Jevrejima povezuje oproštenje sa Hristovom jednom, dovoljnom žrtvom, a Petar kaže da je Hristos jednom postradao za grehe da bi nas priveo Bogu (Jevrejima 9:22–28; 1. Petrova 3:18). Verom primamo tu milost i, zahvalni, odvraćamo se od greha koji je Hristos poneo.
Ukratko
Isus je dobrovoljno poneo posledice našeg greha, potvrdio Božju pravdu i pomirio nas s Bogom. Njegova dovoljna žrtva prima se verom i vodi novom životu.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.