Biblijsko objašnjenje
Dva učenika napuštaju Jerusalim potištena, jer su se nadala da će Isus izbaviti Izrael, a Njegova smrt im izgleda kao kraj (Luka 24:13–24). Oni znaju izveštaj o praznom grobu, ali još ne razumeju njegovo značenje. Znanje o događajima samo po sebi ne donosi poverenje.
Isus im objašnjava da je Mesija trebalo da strada i uđe u svoju slavu, pa tumači Pisma počevši od Mojsija i proroka (Luka 24:25–27). Božji plan ne izbegava patnju, već je kroz Hristovu žrtvu preobražava u put spasenja; vaskrsenje potvrđuje da stradanje nije poslednja reč.
Učenicima se srce zagreva dok slušaju, a prepoznaju Isusa pri lomljenju hleba, posle čega On iščezava iz njihovog vida (Luka 24:28–35). Njihovo iskustvo povezuje Pismo, zajednički obrok i vaskrslog Gospoda; vera se oslanja na Božje otkrivenje, ne samo na prolazan osećaj. Uskrsli Isus time postaje središte njihovog čitanja Pisma.
Učenici se odmah vraćaju u Jerusalim da podele vest, a Isus kasnije povezuje svoju smrt i vaskrsenje sa svedočenjem o pokajanju i oproštenju svim narodima (Luka 24:44–49; Dela 2:32). Susret s Hristom obnavlja nadu i uključuje nas u zajedničko svedočenje. Učenici se vraćaju u Jerusalim da sa drugima podele svedočanstvo.
Ukratko
Isus tumači Pisma kao svedočanstvo o Mesiji koji strada i vaskrsava. Učenici Ga prepoznaju, dobijaju nadu i vraćaju se zajednici da svedoče o oproštenju. I danas.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.