Biblijsko objašnjenje
Kada bi Izraelac zgrešio, donosio je žrtvu i priznavao greh; sveštenik je obavljao obred pomirenja (3. Mojsijeva 4:27-31). Služba nije učila da je krv životinje sama po sebi magična, već da greh donosi smrt i da je oproštaj dar koji Bog obezbeđuje.
U dnevnim obredima sveštenici su služili u svetilištu, a žrtve su podsećale na stalnu potrebu naroda za Božjom milošću. Ovi obredi su bili deo zavetnog poretka Izraela i ne treba ih jednostavno preneti kao hrišćansku praksu. Njihovo značenje se otkriva kroz Hrista.
Jevrejima kaže da Hristos živi da posreduje za one koji preko njega pristupaju Bogu (7:25), a Jovan ga naziva zastupnikom i žrtvom pomirenja (1. Jovanova 2:1-2). Njegova žrtva je potpuna i ne ponavlja se; vernik se oslanja na nju, a ne na zasluge ili ljudskog posrednika.
Služba svetilišta zato danas podstiče priznanje greha, poverenje u oproštaj i zahvalnost za Hristovu posredničku ljubav. Ona takođe uči zajednicu da oprašta i traži pomirenje. Nada je da Bog ne samo oprašta krivicu nego na kraju uklanja greh i obnavlja život.
Ukratko
Dnevne žrtve su ukazivale na potrebu za oproštajem; hrišćani nalaze njihovo ispunjenje u Hristovoj jednokratnoj žrtvi i živom posredovanju.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.