Biblijsko objašnjenje
Psalam 51 prikazuje Davida kako ne umanjuje svoj greh, već moli Boga za milost, čisto srce i obnovljen duh. Biblijsko pokajanje zato nije samo stid zbog posledica ili strah od kazne; ono priznaje da je greh pobuna protiv Boga i povreda bližnjih. Davidova molitva počiva na Božjoj milosti, a ne na umanjenju krivice.
Isus i Jovan Krstitelj pozivaju ljude da se pokaju zato što se približilo Božje carstvo, a Jovan traži plodove dostojne pokajanja (Matej 3:2, 8; Marko 1:15). Promena ponašanja ne kupuje oproštenje, ali pokazuje da je srce prihvatilo Božji poziv i počelo da se oslanja na Njega.
Petar poziva slušaoce da se pokaju i okrenu Bogu kako bi im gresi bili izbrisani i došlo osveženje od Gospoda (Dela 2:38; 3:19). Taj poziv obuhvata i veru u Isusa: ne popravljamo se da bismo zaslužili Hrista, već dolazimo Hristu da nas On oprosti i preobrazi.
Pavle razlikuje žalost po Bogu, koja vodi pokajanju i spasenju, od žalosti koja zatvara čoveka u očaj (2. Korinćanima 7:10). Kada se okrenemo Bogu, možemo iskreno nadoknaditi štetu koliko je moguće, potražiti pomoć i verovati da Njegova milost daje snagu za drugačiji život. Povratak Bogu uključuje i konkretno napuštanje onoga što je povredilo druge.
Ukratko
Pokajanje je priznanje greha i okretanje Bogu u veri. Njegov plod je promenjen pravac života, ali oproštenje i snaga za promenu dolaze od Božje milosti, ne od zasluge.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.