Šta je Isus mislio kada je rekao: „Ne sudite“?

Biblijsko objašnjenje

Isusova zapovest „Ne sudite“ odmah je praćena upozorenjem da će nam se suditi merilom kojim sudimo drugima (Mateju 7:1-2). Primer čoveka koji zanemaruje brvno u svom oku, a ispravlja trun u oku drugoga, razotkriva licemerje. Isus nije rekao da se trun nikada ne sme spomenuti; rekao je da najpre uklonimo brvno kako bismo jasno videli i pomogli drugome (Mateju 7:3-5).

Na drugom mestu zapovedio je: „Sudite pravednim sudom“ (Jovan 7:24). Crkve ponekad moraju procenjivati ponašanje i učenje, ali to treba da čine prema Svetom pismu, dosledno, s ciljem obnove i uz svest o sopstvenoj slabosti. Hrišćani ne treba da prisvajaju Božju vlast da određuju konačnu sudbinu drugoga niti da iz gordosti osuđuju ljude.

Pre nego što reaguješ, zastani, razmotri motive i činjenice, saslušaj druge strane i pitaj kakav izbor odražava Hristov karakter. Ako pogrešiš, priznaj to i popravi štetu koliko možeš. Granice, istina i ljubaznost zajedno čuvaju dostojanstvo, sprečavaju povređivanje i grade poverenje u odnosima. Isusov poziv počinje samopreispitivanjem, a završava se spremnošću da se bližnjem pomogne bez licemerja.

Isus zabranjuje licemerno osuđivanje, a poziva na samopreispitivanje pre nego što pomognemo drugome. Razlikuj razborito procenjivanje postupaka od presude o nečijoj konačnoj vrednosti; govori s poniznošću, dosledno i s ciljem obnove, ne sramoćenja.

Biblijski stihovi