Biblijsko objašnjenje
Isus je zapovedio učenicima da krštavaju i uče one koji Ga slede (Matej 28:19–20). Krštenje javno svedoči o veri, pokajanju i pripadnosti Hristu; zato vernik ne treba da ga smatra nevažnim običajem ili da ga odlaže bez razloga kada razume jevanđelje i može da posluša.
Na dan Pedesetnice ljudi koji su prihvatili reč bili su kršteni, a u domu Kornilija krštenje sledi nakon što Sveti Duh objavljuje Božje prihvatanje neznabožaca (Dela 2:38–41; 10:44–48). Ovi događaji pokazuju blisku vezu krštenja i vere, ne njegovu magijsku moć. Izuzetak na krstu teši onoga ko nije mogao da posluša obred.
Razbojnik na krstu poverava se Isusu i prima obećanje o životu uprkos tome što u svojim okolnostima nije mogao biti kršten (Luka 23:39–43). Pavle jasno kaže da se spasavamo blagodaću kroz veru, a ne delima (Efescima 2:8–9). Hristos, ne obred, jeste Spasitelj.
Primer tamničara koji se krsti iste noći pokazuje da vera rado odgovara delom kada je to moguće (Dela 16:30–34). Ako je krštenje ranije bilo nedostupno, Bog zna okolnosti; ako ga svesno izbegavamo, treba da preispitamo svoj odgovor Hristu i da sa poverenjem napravimo sledeći korak.
Ukratko
Krštenje je Hristova zapovest i prirodni javni odgovor vere, ali spasenje počiva na Božjoj blagodati u Hristu. Poslušajmo poziv na krštenje kada je moguće i verujmo Božjoj milosti u svim okolnostima.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.