Biblijsko objašnjenje
Priča o stvaranju kaže da je Bog blagoslovio i posvetio sedmi dan nakon šest dana stvaranja (1. Mojsijeva 2:1-3). Četvrta zapovest povezuje subotu sa Božjim stvaranjem i poziva čoveka da se odmori kao što se odmorio Stvoritelj (2. Mojsijeva 20:8-11). Tako subota redovno podseća da život nije samo proizvod rada.
Dan počinje uveče: opis stvaranja ponavlja obrazac „bi veče i bi jutro”, a biblijski praznični dani računaju se od večeri do večeri (3. Mojsijeva 23:32; Marko 1:32). Zato se sedmi dan svetkuje od petka uveče do subote uveče, kao vreme posvećeno Bogu. To je važno jer sedmi dan spaja spomen na stvaranje sa odmorom i izbavljenjem.
Subota je i znak izbavljenja i pripadnosti Bogu. Izrailjci su pozvani da se sete kako ih je Gospod izveo iz ropstva (5. Mojsijeva 5:12-15); proroci naglašavaju radost i činjenje dobra toga dana (Isaija 58:13-14). Isus je subotom lečio i pokazao da je dan namenjen životu i milosrđu.
Za hrišćanina subota nije način da zasluži spasenje, već odgovor na Božju blagodat i prilika da se poverenje obnovi. Odmor, zajedničko bogosluženje, briga za potrebite i uzdržavanje od uobičajenog posla daju ovom danu smisao koji blagosilja i pojedinca i zajednicu. Za današnjeg čitaoca važno je da sedmi dan spaja spomen na stvaranje sa odmorom i izbavljenjem.
Ukratko
Biblijska subota je sedmi dan, od petka do zalaska sunca do subote uveče. Ona slavi stvaranje i izbavljenje i daruje odmor, bogosluženje i služenje. Ovaj odgovor povezuje sedmi dan spaja spomen na stvaranje sa odmorom i izbavljenjem sa pažljivim čitanjem Pisma.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.