Biblijsko objašnjenje
U Starom zavetu nalazimo zakone, istorijske pripovesti, pesme, mudrosnu književnost i proročke knjige; Novi zavet sadrži Jevanđelja, istorijski izveštaj, poslanice i apokaliptičku viziju. Tradicija povezuje pojedine knjige s poznatim prorocima ili apostolima, dok neke ne navode pisca. Ovde se vidi kako božansko nadahnuće deluje kroz istorijske autore i njihove različite glasove.
Pisci su koristili pamćenje, istraživanje, ranije izvore i svedočanstvo zajednice. Luka otvoreno kaže da je istražio događaje i uredno ih izložio (Luka 1:1-4); Pavlove poslanice obraćaju se konkretnim crkvama. Različitost izvora pokazuje istorijsku ukorenjenost biblijskih knjiga. To je važno jer božansko nadahnuće deluje kroz istorijske autore i njihove različite glasove.
Pavle ističe da je Pismo nadahnuto od Boga (2. Timoteju 3:16), a Petar opisuje proroke kao pokrenute Svetim Duhom (2. Petrova 1:20-21). Nadahnuće zato ne znači da su svi autori koristili isti stil, nego da je Bog delovao kroz njihove reči radi svoje poruke. Širi kontekst pokazuje kako božansko nadahnuće deluje kroz istorijske autore i njihove različite glasove.
Biblija je nastajala i čuvana u zajednici vere, koja je prepoznavala knjige kao svedočanstvo Božjeg delovanja. Njena raznolikost traži pažljivo proučavanje svake knjige u njenoj situaciji, a celina vodi čitaoca ka Isusu i pozivu na vernost. Za današnjeg čitaoca važno je da božansko nadahnuće deluje kroz istorijske autore i njihove različite glasove.
Ukratko
Mnogi pisci, pod Božjim nadahnućem, sastavili su biblijske knjige u različitim vremenima i žanrovima. Njihova raznolikost doprinosi širini jedinstvene poruke. Ovaj odgovor povezuje božansko nadahnuće deluje kroz istorijske autore i njihove različite glasove sa pažljivim čitanjem Pisma.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.