Biblijsko objašnjenje
Isus govori o času kada će svi koji su u grobovima čuti njegov glas: jedni će ustati za život, a drugi za sud (Jovan 5:28-29). Obećanje obuhvata umrle i potvrđuje da je Hristos gospodar smrti. Vaskrsenje je Božje buduće delo, ne nešto što čovek sam može postići.
Pavle opisuje redosled: Hristos je prvina, a zatim, o njegovom dolasku, oni koji njemu pripadaju (1. Korinćanima 15:20-23). Prva poslanica Solunjanima kaže da će umrli u Hristu ustati, a živi vernici biti okupljeni s njima (4:13-17). Niko neće biti zaboravljen ili ostavljen.
Pismo poredi smrt sa snom kako bi izrazilo počivanje do vaskrsenja; Isus tako govori o Lazarevoj smrti (Jovan 11:11-14). Ta slika ne umanjuje tugu zbog rastanka, već daje razlog da žalimo „ali ne kao oni koji nemaju nade“ (1. Solunjanima 4:13).
Otkrivenje razlikuje prvo vaskrsenje onih koji pripadaju Hristu i kasniji sud nad ostalima (Otkrivenje 20:4-6, 11-15). Detalji simboličnog prikaza traže pažljivo čitanje u celini Pisma, ali središnja poruka je jasna: smrt neće imati poslednju reč. Hristov povratak donosi obnovu, pravdu i zajedništvo.
Ukratko
Umrli počivaju do Hristovog dolaska, kada će čuti njegov glas; vaskrsenje je Božji odgovor na smrt i uteha ožalošćenima.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.