Biblijsko objašnjenje
U velikom nalogu Isus povezuje stvaranje učenika s krštavanjem i učenjem da drže sve što je zapovedio (Matej 28:19–20). Krštenje zato nije samo porodični običaj ili privatna simbolika, već javni početak učeništva i pripadnosti zajednici koja živi pod Hristovim Gospodstvom. Učenici zato krštenje povezuju s prihvatanjem jevanđelja, ne sa zaslugom.
Na Pedesetnicu Petar poziva slušaoce da se pokaju i krste u ime Isusa Hrista, a mnogi primaju reč i krštavaju se (Dela 2:38–41). U Djelima krštenje redovno prati veru kao vidljiv odgovor na jevanđelje, dok u Rimljanima Pavle objašnjava njegovu sliku smrti i vaskrsenja s Hristom.
Pavle jasno kaže da se spasavamo blagodaću kroz veru, a ne delima, da se niko ne bi hvalio (Efescima 2:8–9). Petar objašnjava da krštenje spasava kao molba Bogu za čistu savest kroz vaskrsenje Isusa Hrista, a ne kao puko uklanjanje telesne nečistoće (1. Petrova 3:21).
Zato krštenje ne treba odlagati iz ravnodušnosti kada čovek veruje i razume Isusov poziv, ali ga ne treba ni pretvarati u magijski uslov koji zamenjuje veru. Primeri iz Dela apostolskih pokazuju brz odgovor učenika; sva nada, uključujući i izuzetne okolnosti, ostaje u Hristovoj blagodati. Kandidat za krštenje javno svedoči o veri i stupa u život učenika.
Ukratko
Krštenje je Hristom zapoveđeni javni odgovor vere, znak sjedinjenja s Njim i početka učeništva. Spasenje se prima blagodaću kroz veru; krštenje tu veru ispoveda i izražava.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.