Biblijsko objašnjenje
Jevanđelja opisuju kako su žene rano ujutru došle do groba i zatekle ga praznog, a zatim susrele Isusa (Matej 28:1–10; Jovan 20:1–18). Učenici nisu odmah razumeli šta se dogodilo; susret s Hristom preobrazio je njihov strah i tugu u svedočenje. Svedoci ne stvaraju vaskrsenje svojim uverenjem; oni objavljuju Božje delo.
Luka prikazuje vaskrslog Isusa kako učenicima pokazuje ruke i noge, jede pred njima i otvara im Pisma (Luka 24:1–49). Time priča ističe da vaskrsenje nije tek nastavak uticaja Isusovih ideja: Bog je podigao Isusa, koji je zaista umro, u novi telesni život. Telesno vaskrsenje zato čuva obećanje da će Bog obnoviti celog čoveka.
Učenicima koji sumnjaju Isus pruža priliku da se uvere, a Toma Ga ispoveda kao Gospoda i Boga (Jovan 20:19–29). Apostolska propoved zatim povezuje vaskrsenje s Božjim obećanjima i javnim svedočenjem, a ne s tajnim ili neproverljivim iskustvom (Dela 2:22–32). Tomin susret s Isusom pokazuje da sumnja može ustupiti mesto ispovedanju.
Pavle sažima primljenu poruku: Hristos je umro za naše grehe, bio pogreben i vaskrsao; zatim govori o svedocima i budućem vaskrsenju vernih (1. Korinćanima 15:3–23). Vera u vaskrslog Isusa donosi oproštenje, hrabrost za sadašnjost i nadu da smrt neće imati poslednju reč. Vaskrsenje daje hrišćanskoj nadi odgovor na stvarnost smrti.
Ukratko
Isus je zaista umro i vaskrsao; svedoci i jevanđelja objavljuju susrete s Njim. Njegovo vaskrsenje potvrđuje Božju pobedu nad smrću i temelj je oproštenja i buduće nade vernika.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.