Biblijsko objašnjenje
Pavle pravi razliku između telesnog porekla i vere u obećanje, podsećajući da Božji narod od početka nastaje oko Božjeg poziva i obećanja (Rimljanima 9:6–8). To ne znači da poreklo Izraela nema važnost, već da Božja reč nije propala kada su neki odbacili Mesiju.
U Rimljanima 11 Pavle odlučno odbacuje ideju da je Bog odbacio svoj narod i govori o maslini: neznabošci su nakalemljeni, a prirodne grane mogu biti ponovo nakalemljene. Slika upozorava vernike iz naroda da se ne hvale, jer sve primaju iz Božje milosti. Slika masline zabranjuje prezir i čuva svest o primljenoj milosti.
Obećanje blagoslova narodima ispunjava se u Hristu, u kome su vernici Avramovo potomstvo i naslednici po obećanju (Galatima 3:26–29). To jedinstvo ne briše etničku raznolikost; ono uklanja osnovu za gordost i neprijateljstvo i poziva sve da verom prime Božji dar. Zato je hvalisanje isključenjem Izraela suprotno Pavlovom upozorenju.
Efescima opisuje kako Hristos ruši pregradu neprijateljstva i stvara jedno telo od Jevreja i neznabožaca, koji zajedno imaju pristup Ocu (Efescima 2:11–22). Crkva zato ne treba da tvrdi da je nasledila Božju naklonost kao zaslugu, već da bude zajednica pomirenja i blagoslova. Jedinstvo u Hristu treba da uklanja etničko neprijateljstvo, ne pamćenje istorije.
Ukratko
Bog ostaje veran svojim obećanjima Izraelu, a u Hristu otvara zajednički pristup Jevrejima i narodima. Vernici iz naroda su primljeni milošću i pozvani na poniznost, ne na prezir.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.