Biblijsko objašnjenje
U Postanju čovek postaje živo biće kada Bog udahne dah života u oblikovano telo (Postanje 2:7). Smrt je opisana kao povratak u prah (Postanje 3:19), a Jezekilj kaže da duša koja greši umire (Jezekilj 18:4). „Duša“ u tim tekstovima označava živu osobu, ne nužno odvojeni besmrtni deo.
Pavle izričito kaže da Bog „jedini ima besmrtnost“ (1. Timotiju 6:16). To ne poriče ljudsko dostojanstvo niti Božju brigu za pojedinca; ono čuva razliku između Stvoritelja i stvorenja. Večni život pripada onima koji ga primaju kroz Hrista, a ne sili kojom ljudi sami raspolažu.
Isus smrt prijatelja Lazara naziva snom, a zatim ga budi iz groba (Jovan 11:11-14, 43-44). Biblijska slika sna opisuje smrt kao nesvesno počivanje do Božjeg poziva, ne kao konačni zaborav. U toj slici, umrli ne pate niti posmatraju zemaljski život, a nada počiva u vaskrsenju.
Pavle povezuje Hristov dolazak s promenom raspadljivog u neraspadljivo i smrtnog u besmrtno (1. Korinćanima 15:51-54). Zato je uteha ožalošćenima obećanje susreta i obnove, a ne tvrdnja da smrt nije stvarna. Hristova pobeda daje sigurnost da nijedan život poveren Bogu nije izgubljen.
Ukratko
Čovek je smrtno biće koje prima život od Boga; besmrtnost će biti darovana vaskrsnulima kada Hristos pobedi smrt.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.