Biblijsko objašnjenje
Bog se Mojsiju predstavlja kao milostiv, žalostiv, spor na gnev i obilan dobrotom i vernošću, ali i kao pravedan sudija koji ne proglašava krivca nevinim (2. Mojsijeva 34:6–7). Njegov karakter drži zajedno saosećanje i istinu, pa ljubav ne znači odobravanje svega što čovek čini.
Isus kaže da Otac daje sunce i kišu i pravednima i nepravednima, a učenike poziva da ljube i neprijatelje (Matej 5:44–45). Takva darežljivost pokazuje da Božja dobrota prethodi našem zasluživanju i poziva nas da prema drugim ljudima postupamo bez pristrasnosti. Ljubav primljena od Boga treba da se vidi i u odnosu prema neprijatelju.
Jovan 3:16–17 objavljuje da je Bog toliko zavoleo svet da je dao Sina, ne da bi svet osudio, nego da bi se svet spasao kroz Njega. Krst je najjasniji dokaz te ljubavi: Hristos je umro za nas dok smo još bili grešnici (Rimljanima 5:8).
Pavle kaže da Bog želi da se svi ljudi spasu i da je Hristos dao sebe kao otkup za sve (1. Timoteju 2:3–6). Jovan zato uči da ljubav potiče od Boga i da se vidi u Hristovoj žrtvi (1. Jovanova 4:8–10). Prihvaćena ljubav nas vodi pokajanju i ljubavi prema bližnjima.
Ukratko
Bog ljubi svakog čoveka i kroz Hrista nudi spasenje svima. Njegova ljubav ozbiljno shvata greh, poziva na pokajanje i menja one koji je prime. I danas.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.