Biblijsko objašnjenje
Treća Mojsijeva 11 nabraja hranu koju Izrail može ili ne može jesti; Postanje 7 pokazuje da je razlika poznata i pre Sinaja. Zakon je oblikovao svetost naroda i njegovu svakodnevicu, podsećajući da pripadnost Bogu obuhvata i telesni život, ne samo obred. Ovde se vidi kako novozavetni tekstovi o hrani zahtevaju kontekst i uvažavanje savesti.
Isus uči da čoveka ne prlja ono što ulazi u usta koliko ono što iz srca izlazi (Marko 7:14-23). Markovo objašnjenje stiha 19 mnogi razumeju kao proglašenje hrane čistom; drugi naglašavaju da se razgovor tiče ritualne nečistote i pranja ruku. Kontekst i prevod zaslužuju pažnju.
Pavle naglašava da se hrana prima sa zahvalnošću Bogu i da se vernici ne osuđuju zbog jela (Rimljanima 14:2-6; 1. Timoteju 4:4-5). Dela 10 govore o Petru i viziji koja prvenstveno uči da se neznabošci ne nazivaju nečistima, mada je slika hrane deo viđenja. Širi kontekst pokazuje kako novozavetni tekstovi o hrani zahtevaju kontekst i uvažavanje savesti.
Hrišćani se razlikuju u tome da li pravila o čistom mesu i dalje važe; nikoga ne treba stigmatizovati zbog savesti ili zdravstvenog izbora. Ishrana se može posmatrati kao zahvalnost, briga o telu i saosećanje, bez predstavljanja dijete kao sredstva spasenja. Za današnjeg čitaoca važno je da novozavetni tekstovi o hrani zahtevaju kontekst i uvažavanje savesti.
Ukratko
Stari zavet razlikuje čistu i nečistu hranu. Novozavetni tekstovi o njihovoj primeni se različito tumače; spasenje nije uslovljeno jelovnikom. Ovaj odgovor povezuje novozavetni tekstovi o hrani zahtevaju kontekst i uvažavanje savesti sa pažljivim čitanjem Pisma.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.