Biblijsko objašnjenje
Павле ја опишува љубовта како трпелива и љубезна, а не завидлива, фалбаџиска или себична (1. Коринќаните 13:4-7). Таа не се радува на неправдата, туку на вистината, па затоа љубовта не значи дека треба да одобрувате сè што прави некој или да молчите за штетата.
Исус ги сумираше заповедите за љубов кон Бога и ближниот (Матеј 22:37-40) и им даде пример на своите ученици за служење и грижа еден за друг (Јован 13:34-35). Христовата љубов не е само збор: тој го даде својот живот за нас, а верниците се повикани да им помогнат на оние на кои им е потребна помош со дела (1 Јованово 3:16-18).
Таквата љубов го бара вистинското добро на другиот, со почит, искреност и здрави граници. Во семејството, пријателството и заедницата, таа може да значи трпеливо слушање, простување и подготвеност да се признаат сопствените грешки. Нејзиниот најдлабок извор е Божјата љубов откриена во Исус.
Ukratko
Библиската љубов го одразува Бога: таа е трпелива, активна и вистинска, и искрено го посакува доброто на својот ближен.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.