Biblijsko objašnjenje
Евреите 12:5-11 ја користи сликата за родител кој воспитува дете и зборува за дисциплината како процес на водење кон праведност. Пасусот ја охрабрува страдалната заедница, но не дава основа за објаснување на секоја индивидуална болка како непосредна казна од Бога или за заклучување од несреќата на друг за неговата вина.
Исус го отфрла едноставното поврзување на сопствената несреќа со личниот грев кога зборува за човекот слеп од раѓање (Јован 9:1-3). Книгата Јов, исто така, предупредува да не се обвинува брзоплето страдален човек. Затоа е помудро да се зборува за дисциплината како за учење и обликување, а не како за сигурно објаснување за секој проблем.
Кога верникот ќе препознае дека направил грешка, Божјата исправка може да го поттикне да признае, да промени и да ги обнови односите. Таквиот одговор треба да биде придружен со благодат, а не со страв дека секоја тешкотија е доказ за отфрлање. Христијаните можат да толкуваат одредени стихови различно, па затоа е важно да не им се наметнуваат непроверени дијагнози на другите.
Ukratko
Божјата дисциплина може да значи поучување и корегирање, но не треба да се користи за да се прогласи секое страдање за казна.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.